Pesma "ZIDOVE MI SAMO NE SPOMINJI"

ZIDOVE MI SAMO NE SPOMINJI

Zidove mi samo ne spominji!Ni kuću, ni školu,
Ni tvoju, ni moju.Nemoj!
Čovek je stvorio zid, da bi zid i sam postao!Kako? Ne pitaj. Zidaj, sa sebe kožu skidaj i zidaj!Zašto? Ne pitam. Znam kako ti je kad sa sebe sve skidaš...
Dokle? Do neba skoro, dok se zvezde ne ponude da ih sa neba kidaš!
Sve dotle, samo zidaj...
Zidovi su svuda oko nas...
Vidiš i sam.
Sve je to čovek samom sebi stvorio
Da bi zver u sebi zatvorio,
Kapke teške na tren pritvorio,
Umor iz nogu nateklih uklonio.
Zidove mi samo ne spominji!
Zidove gledam i brojim.
Iz jednog sam se rodila,
Na drugom sam usne spustila,
Treći mi jastuk na kome tebe snevam,
Četvrti mi ruku traži, a ja kažem da je nemam,
Na petom sam umrla, sećaš se - jesam...
Na njemu moje ime piše.
Ne veruješ?
Nemoj! Svejedno - nema me više...
Priđi mi bliže, pogledaj bolje...
Videćeš zidove kako mi dobro stoje.
Zidove mi samo ne spominji!
Zid zidaš i ti.
Za mene...
Oko sebe...
I čudiš se što ne volim zidove tvoje?
Nemoj! Zid je od mene postao...
Samo mi zidove, molim te, ne spominji!
Ćuti! Zid si bio i ostao.

Milica Blagojević-Janković