IZMEĐU TEBE I MENE
Između tebe i mene
ceo jedan svet važan stoji,
na nebu zvezde broji,
dok noć usnula misli mi roji.
Između mene i tebe,
prepreke kao stene stoje
dok mi tabani zebni za tobom gore,
u meni od leda vri besno more.
Između nas dvoje,
ni mene, ni tebe, nema više,
ni slike, ni reči, ni boje...
Crna po crnom sve briše.
Između tebe i mene,
odgođena ljubav pesmu piše,
upletena u noć i dalje diše,
kao da je bila jednom i nema je više.
Između dana i noći,
gluva soba na glavi mi stoji,
dok sunce iz daleka zvezde broji,
željno na nebu večno da gori.
Ismeđu mog sna i tvoje jave,
zvezde se od mraka same prave,
kao sveće na nebu, vidiš kako se pale,
gore od straha i nas žale.
Između nas,
zvezda na nebu, još jedna, ponovo pala,
zemlji se našoj ona sama dala,
zbog istine prave koju je znala.
Između tebe i mene,
još jedna noć se budi,
još je jedan dan pao.
Nisi li video,
nisi li znao?
Izmedju nje i njega,
istu sliku vidim,
još jedna suza potpuno naga,
na mom licu svoje lice rađa,
oči su joj plačne,
noći bele, snene...
Suza suzom poji i
tebe i mene
dok moje srce u tvom se i dalje traži,
dok zveda zvezdu prži, rukom se vrelom za vatru drži…
Između mene i tebe,
noći i dani mraku zajedno služe...
Između nas,
dogorelo sunce gasi moj san,
druga zvezda kraj tebe sija kao da ste par…
Umesto mene,
ona oko tebe snenog kruži,
dok se iz noći u noć još uvek budna sama budim.
Milica Blagojević-Janković
