UTEHA
Isrctana olovkom sporim
pokretima ozeble ruke
nevidljivim slovima načeta i
među zvezdama zgaslim sinoć začeta.
U mraku nabrekla kao lubenica
crvena i sočna, naprsla od punoće
semena svog, brojnog i sitnog.
Na utehu pomislih i onda kada
videh da te nema na levoj
strani kreveta našeg.
Bolom utehu začeh u nadi
da bićeš sutra na mestu svom
kraj mene, makar u mislima
začet, kao uteha neznana i
spora, doći ćeš posle bola
stići ćeš, makar bilo i kasno.
pokretima ozeble ruke
nevidljivim slovima načeta i
među zvezdama zgaslim sinoć začeta.
U mraku nabrekla kao lubenica
crvena i sočna, naprsla od punoće
semena svog, brojnog i sitnog.
Na utehu pomislih i onda kada
videh da te nema na levoj
strani kreveta našeg.
Bolom utehu začeh u nadi
da bićeš sutra na mestu svom
kraj mene, makar u mislima
začet, kao uteha neznana i
spora, doći ćeš posle bola
stići ćeš, makar bilo i kasno.
Milica Blagojević-Janković
