RASTEŠ U MENI
Tragovi tvoje pustoši
Prave novi grad
U meni, mojoj
Praznoj utrobi.
Sazdana sam od:
Tuđih ruku,
Perja i paperja,
Gluvih noći i slepih svitanja,
Ogoljena, bez lista na sebi,
Povijam grane,
Predajem se noći,
Hoću i meni da svane.
Njišem se i predem
Da konak nečistom svedem,
Od pokidanih niti svojih,
Novu haljinu,
Kolevku snežnu,
Postelju toplu belu,
Za putnika žudnje,
Nezvanog gosta,
Za još nerođenog stranca,
Grešnika naše bludnje.
Rasteš u meni, gazda si za svojim stolom,
Zidaš me i ponovo gradiš.
Rasteš u meni, utemeljen mojim bolom,
Novi grad, u meni, sebi praviš.
Prave novi grad
U meni, mojoj
Praznoj utrobi.
Sazdana sam od:
Tuđih ruku,
Perja i paperja,
Gluvih noći i slepih svitanja,
Ogoljena, bez lista na sebi,
Povijam grane,
Predajem se noći,
Hoću i meni da svane.
Njišem se i predem
Da konak nečistom svedem,
Od pokidanih niti svojih,
Novu haljinu,
Kolevku snežnu,
Postelju toplu belu,
Za putnika žudnje,
Nezvanog gosta,
Za još nerođenog stranca,
Grešnika naše bludnje.
Rasteš u meni, gazda si za svojim stolom,
Zidaš me i ponovo gradiš.
Rasteš u meni, utemeljen mojim bolom,
Novi grad, u meni, sebi praviš.
Milica Blagojević-Janković
